Kratkovidost

Kratkovidost dovodi do toga da se svetlost koja ulаzi u oko neprаvilno prelama i zraci se seku ispred mrežnjače, što prouzrokuje zamagljen vid na daljinu. Kratkovide osobe vide jasno predmete koji su im blizu, dok su im udaljeni predmeti mutni

Bebe pri rođenju imaju nešto manje/kraće oko od odraslih. Sa godinama, oko raste i postaje duže, ali ako se ovaj proces u određenom trenutku ne zaustavi, oko postaje kratkovido. Kod kratkovidog oka, zraci svetlosti koji ulaze su fokusirani ispred mrežnjače umesto na samu mrežnjaču. U mnogim slučajevima, posebno kada se miopija javi veoma rano, uzrok je genetska predispozicija. Genetska istraživanja su otkrila da miopija nije posledica jednog izmenjenog gena, već da za nju postoji multigenska predispozicija. Pored genetskih uzroka, za nastanak ove mane oka veoma je važan i tip aktivnosti kojem podvrgavamo naše oči. Priroda je oči ljudi prilagodila aktivnosti ključnoj za preživljavanje drevnog čoveka – lovu na dnevnom svetlu, pa stoga normalno oko vidi veoma dobro i bez napora na daljinu. Kada gledamo izbliza, oko mora da se napregne kako bi se fokusiralo i taj fenomen se naziva akomodacija. Oči osoba koje provode mnogo sati dnevno tokom mnogo godina gledajući izbliza imaju veću incidencu miopije. Svaka produžena aktivnost gledanja izbliza, kao što su čitanje ili gledanje u računar/mobilni telefon, stimuliše nastanak kratkovidosti.

Posebne vrste kratkovidosti su:

1) Noćna kratkovidost (javlja se kod pojedinih osoba kod kojih dolazi do preteranog širenja zenica što omogućava da više periferne svetlosti uđe u oko koja ne može da se fokusira i zato te osobe slabije vide po mraku).

2) Lažna kratkovidost – javlja se usled zamora očiju, kao posledica dugotrajnog rada na blizinu. Simptomi su uglavnom kratkotrajni i vid se ubrzo obnavlja, ali konstantan rad na blizinu može dovesti do nastanka trajne kratkovidosti.

3) Miopija kod katarakte i dijabetesa – neke vrsta katarakte su praćene razvojom kratkovidosti, a ona se može javiti i kod osoba sa neregulisanom šećernom bolesti prilikom promene koncentracije šećera u krvi.

• Zamagljen vid pri posmatranju udaljenih predmeta, naročito noću
• Glavobolje
• Naprezanje očiju, stalno „čkiljenje“
• Brzo zamaranje tokom gledanja televizije, vožnje, itd.

• Naočarima (stakla sa ,,minus“ dioptrijom)
• Kontaktnim sočivima
• Laserskim putem (LASIK i PRK), do -10.00D
• Ugradnjom specijalnog veštačkog sočiva u oko, koje se pridodaje prirodnom sočivu (preko -10.00D)
• Ugradnjom specijalnog veštačkog sočiva u oko, koje se postavlja na mesto prirodnog sočiva
• Topičnim atropinskim kapima koje mogu da uspore progresiju kratkovidosti kod dece