Delovi oka

Rožnjača ili cornea je spoljašnji omotač oka. Ovaj sloj jajastog (konusnog) oblika štiti vaše oko od elemenata koji mogu oštetiti unutrašnje delove oka, kao što su, između ostalog, UV zraci i razne infekcije. Providna je, budući da ne sadrži krvne sudove, već samo proteine i ćelije. Ima važnu ulogu u procesu vida, pošto poseduje najjaču moć prelamanja svetla koja iznosti oko +43 dioptrije što, uz prelomnu moć sočiva od oko 22 dioptrije, čini ukupnu moć prelamanja oka od oko 65 dioptrija. Postoji nekoliko slojeva rožnjače, a njeni sastavni delovi su epitel, prednja granična membrana (Bowmanova membrana ili Bowmanov sloj), stroma, zadnja granilna membrana (Descemetova membrana) i endotel. Ovi slojevi se veoma brzo regenerišu, čime pomažu oku da lakše otkloni manja oštećenja, dok dublje ogrebotine i infekcije mogu dovesti do stvaranja ožiljaka na rožnjači i urastanja krvnih sudova, što može prouzrokovati gubitak njene transparentnosti. Hranjive sastojke dobija preko suza i očne vodice u unutrašnjoj komori oka, a kiseonik preko suza iz vaduha. Rožnjača takođe omogućava oku da se efikasnije fokusira na svetlost. Osobe koje imaju problema sa pravilnim fokusiranjem očiju mogu hirurški preoblikovati rožnjaču kako bi eliminisali ovaj problem.

Vežnjača ili konjuktiva je providna, tanka membrana koja pokriva deo prednje površine oka i unutrašnje strane očnih kapaka. Ima dva segmenta: 1) bulbarni (koji pokriva prednji deo beonjače ili sklere i zaustavlja se na spoju sklere i rožnjače; ne pokriva rožnjaču) i 2) palpebralni –deo koji pokriva unutrašnju površinu gornjih i donjih kapaka.

Primarne funkcije konjuktive su da održava prednju stranu oka i unutrašnjost kapaka vlažnim i podmazanim, kao i da štiti oko od prašine i mikroorganizama koji mogu prouzrokovati razne infekcije. U njoj su smešteni brojni krvni sudovi koji obezbeđuju hranljive materije oku i kapcima. Takođe sadrži posebne ćelije koje luče komponentu suznog filma kako bi se sprečio sindrom suvog oka.

Dužica (iris ili šarenica) je područje oka koje sadrži pigment koji oku daje boju. Ovo područje okružuje zenicu i budući da dužica predstavlja prstenasti mišić (sfinkter), ona joj svojim stezanjem menja oblik, odnosno proširuje je ili zatvara. Ovo omogućava oku da primi više ili manje svetlosti u zavisnosti od toga koliko ima svetla oko vas. Ako je previše svetla, dužica će smanjiti zenicu i tako omogućiti oku da se bolje fokusira. Kao i otisak prstiju, dužica je jedinstvena za svakog čoveka na svetu i pomaže pri identifikaciji osobe – sadrži 256 različitih karakteristika, nasuprot 40 koje sadrže otisci prstiju.

Zenica ili pupila koju vidimo kao crnu tačku u središtu oka nije zaista tačka, već otvor kroz koji prolazi svetlost ulazeći u oko. Nalazi se u samom središtu dužice, a njena veličina  se kontroliše kontrakcijama i pomeranjem oboda mišića dužice koji tako menjaju otvor zenice i regulišu količinu svetlosti u oku (tzv. refleks zenice). Pri jakom svetlu zenica se smanji na 1,5 mm, dok se u prigušenoj svetlosti njena veličina poveća i do 8 mm. Oblik same zenice varira od prostora dužice i kreće se od okruglog do ovalnog. Obično, zenice izgledaju savršeno okrugle, jednake veličine i crne. Crna boja je posledica toga što svetlost koju prolazi kroz zenicu apsorbuje mrežnjača i ta svetlost se pri normalnom osvetljenju ne reflektuje nazad. Ako je zenica zamućena ili bleda, obično je to zato što je očno sočivo (koje se nalazi direktno iza zenice) postalo neprozirno zbog formiranja katarakte. Kada se zamućeno sočivo zameni prozirnim intraokularnim sočivom tokom operacije katarakte, zanici se vraća normalan, crn izgled.

Sočivo se nalazi iza irisa i ispred staklastog tela. Providno je, elastično i dvogubno ispupčeno i može da menja oblik dejstvom cilijarnog tela. Sastavljeno je od više slojeva: spoljne opne (capsula), kore (cortex) i jezgra (nucleus). Osnovne funkcije sočiva su:

1) Refrakcija ili proces prelamanja svetla u sočivu. Sočivo ima prelomnu moć od oko 22 dioptrije, pa zajedno sa rožnjačom, čija je prelomna moć oko +43 dioptrije, čini ukupnu moć prelamanja svetla oka od oko 65 dioptrija.

2) Akomodacija ili sposobnost prilagođavanja jačine sočiva kako bi od bližih predmeta nastala slika na mrežnjači. Akomodacija se gubi godinama, pa je od oko 45. godine života za čitanje potrebno nošenje naočara za rad na blizinu.

3) Apsorpcija – sočivo upija UV zrake i time štite mrežnjaču i njen najvažniji deo, žutu mrlju, od oštećenja.

Prvi korak u procesu vida je pretvaranje svetlosti u signale koje zatim tumači mozak. Taj korak se odvija u mrežnjači (retini), koja je smeštena na zadnjem delu oka. To je senzorna membrana koja oblaže unutrašnju površinu zadnjeg dela očne jabučice. Sastoji se od nekoliko slojeva, uključujući onaj koji sadrži specijalizovane ćelije zvane fotoreceptori. Njih čine štapići i čepići. Štapići detektuju kretanje, omogućavaju vid u crno – beloj boji i dobro funkcionišu pri slabom osvetljenju. Čepići su odgovorni za centralni vid i opažanje boja i najbolje funkcionišu pri svetlu srednjeg i jakog intenziteta. Najviše štapića smešteno je u perifernoj mrežnjači, a njihova gustina se smanjuje prema žutoj mrlji (makuli), dok je najveća koncentracija čepića upravo u makuli.

Fotoreceptorske ćelije pretvaraju svetlosne nadražaje u hemijske i nervne signale koji se prenose do centara za vid u mozgu putem optičkog nerva.

Žuta mrlja ili makula je najosetljivija tačka u centru mrežnjače i zadužena je za naš precizan vid. Osim oštrine vida, reguliše i centralni vid i opažanje boja. Omogućava nam da vidimo i detalje, dok nam ostatak mrežnjače pruža periferni (bočni) vid. Zahvaljujući njoj vidimo da čitamo i pišemo. Prečnik joj je samo 5 mm, a u njenom centru se nalaze fovea i foveola koji sadrže veliku koncentraciju fotoreceptora. Žuta mrlja je naziv dobila zbog svoje žute boje usled visoke pigmentacije (zeoksantina i luteina), zbog čega upija UV i plave zrake.

Očni nerv se nalazi u zadnjem delu oka i povezuje oko sa mozgom. Impulsi koje proizvodi mrežnjača šalju se u mozak preko očnog nerva, gde se impulsi razvijaju u slike. To je drugi od 12 kranijalnih nerava, koji uključuju olfaktorni nerv, okulomotorni nerv, facijalni nerv i druge. Iz tog razloga, optički nerv se naziva i drugi kranijalni nerv. Izgrađen je od aksona nervnih ćelija koje se nalaze u ganglionarnom sloju mrežnjače oka. Sastoji se od 1,2 miliona vlakana i predstavlja deo centralnog, a ne perifernog nervnog sistema.

Suze imaju važnu ulogu u funkcionisanju oka. One štite oko od infekcije, podmazuju oči i kapke, a takođe obezbeđuju prisustvo tankog providnog sloja na površini konjunktive. „Suzni film“ je ključan za funkcionisanje oka kao organa čula vida, a ni emocionalna uloga suza se ne može zanemariti.

Suzni aparat oka (Apparatus lacrimalis) predstavlja deo oka koji je zadužen za proizvodnju i odvodnjavanje suza. Suze se proizvode u velikim suznim žlezdama i u malim peharastim ćelijama koje se nalaze na površini vežnjače. Na oku, preko površine rožnjače i vežnjače, nalazi se tanki sloj suza (suzni film), a preko donjeg kapka se one skupljaju u suznu rečicu i suzno jezerce. Odatle suze prolaze kroz suznu tačkicu u unutrašnjoj strani očnog kapka pri nosu, pa kroz suzne kanaliće prolaze do suzne kesice i na kraju do nosne šupljine.

Suze predstavljaju bistru, slankastu tečnost koja se sastoji od 99% vode i 1% ostalih organskih i neorganskih materija (elektrolita, proteina, lipida, itd.) i koja se luči pod uticajem autonomnog nervnog sistema. Proizvodnja suza može biti bazična, svakodnevna u maloj konstantnoj količini i refleksna usled iritacije prednje površine oka ili kod jakih emocionalnih stanja. U takvim situacijama, usled plača, višak suza dospeva preko suznih kanala u nosnu šupljinu. Zato nam se zapuši nos kada puno plačemo. Suzni film čine lipidni (mast), vodeni i mucinski (sluzavi) sloj, što mu omogućava da podmazuje prednju površinu oka čime kapci mogu nesmetano da klize. Takođe, poravnava rožnjaču omogućavajući da svetlost bez rasipanja pravilno ulazi u oko.

Do problema sa funkcionisanjem suznog aparata može doći usled nekih sistemskih bolesti, povreda ili operacija oka, nošenja kontaktnih sočiva, starosti, kao i uzimanja određenih lekova. Tada nastaje sindrom suvog oka kojeg karakterišu grebanje, žarenje, crvenilo, zamućenje vida, osećaj „stranog tela“ i to je sindrom koji zahteva oftalmološko lečenje.