Pregled

Budući da preko očiju možemo da zavirimo u svet krvnih sudova, nerava i vezivnih tkiva celog tela, sveobuhvatnim pregledom očiju ne proverava se samo vid, već i opšte stanje organizma. Problemi sa očima ponekad mogu biti prvi znaci nekog ozbiljnijeg oboljenja (dijabetesa, tumora, lupusa, itd.)

Na to koliko često treba da idemo na oftalmološki pregled utiču naš uzrast i stanje naših očiju. Američka oftalmološka akademija (American Academy of Ophthalmology, skrać. AAO) je sa Američkim udruženjem za pedijatrijsku oftalmologiju i strabizam (American Association for Pediatric Ophthalmology and Strabismus) zajednički donela preporuku da deci treba obaviti prvi osnovni pregled očiju odmah po rođenju. Prema njihovim preporukama, detetu treba proveravati vid u sledećim fazama:

• Jednom u dobi između 6. i 12. meseca života;
• Jednom u dobi između 12. meseca i treće godine života;
• Jednom između treće i pete godine;
• Svake ili svake druge godine posle navršenih pet godina života.

Ovi pregledi vida će pomoći lekaru da ustanovi da li je neophodan i sveobuhvatniji pregled.

Kada su odrasli u pitanju, AAO preporučuje da odrasli koji imaju dobar vid i nemaju problema sa očima obave oftalmološki pregled u ovim fazama:

• Jednom u dobi između 20. i 29. godine;
• Dva puta u dobi između 30 i 39. godine;
• Sa navršenih 40 godina života;
• Po preporuci svog lekara, u periodu između 40. i 65. godine;
• Svake ili svake druge godine posle navršenih 65 godina života.

Neophodno je da odrasli koji imaju bilo kakve probleme sa očima ili vidom posećuju svog očnog lekara najmanje jednom godišnje, osim ako ih lekar drugačije ne posavetuje. Prema AAO, odrasli koji bi trebalo da se pregledaju bar jednom godišnje zbog povećanog rizika od problema sa očima i vidom su oni koji:

• nose kontaktna sočiva;
• uzimaju lekove koji mogu da utiču na stanje očiju;
• su imali operaciju ili povredu oka;
• imaju ličnu ili porodičnu istoriju bolesti očiju;
• obavljaju profesiju koja može biti opasna za oči (npr. varioci, radnici na građevini, radnici u proizvodnji i sl.)

Pacijenti koji su imali refraktivnu operaciju (kao što su LASIK ili PRK) treba da obavljaju oftalmološki pregled svake ili svake druge godine.

Za oftalmološki pregled nije potrebna nikakva posebna priprema. Ako vam je lekar širio zenice, preporučljivo je da vas neko otprati kući dok se zenice ne vrate u normalno stanje. Takođe, trebalo bi sa sobom poneti i sunčane naočare, pošto su oči osetljive na svetlost posle širenja zenica.

Pregled počinje uzimanjem detaljne anamneze i istorijata stanja na očima. Lekar će vas pitati o eventualnim problemima koje imate sa vidom, zanimaće ga da li nosite ili ste nekad nosili naočare ili kontaktna sočiva, da li u porodici imate slučajeve očnih oboljenja, koje lekove uzimate i kakvo je vaše opšte zdravstveno stanje.

Lekar će zatim pristupiti određivanju oštrine vida i po potrebi određivanja naočara za daljinu, blizinu ili srednju distancu. Pregledaće prednji segment oka (kapaka, suznog aparata, vežnjače, rožnjače, prednje očne komore, dužice, zenice i sočiva) i izmeriti intraokularni pritisak. Izvršiće pregled i zadnjeg segmenta oka, očnog dna.

Ako su rezultati pregleda normalni, to znači da:

• imate savršen (20/20) vid;
• možete da razlikujete boje;
• nemate znakova glaukoma;
• nemate drugih abnormalnosti optičkog nerva, mrežnjače ili očnih mišića;
• nemate znakova drugih očnih bolesti ili stanja.

Abnormalni rezultati znače da je lekar otkrio problem ili stanje koje će možda zahtevati lečenje. Oni obuhvataju:

• oslabljen vid koji će morati da se koriguje naočarima ili kontaktnim sočivima;
• astigmatizam, stanje oka koje izaziva glavobolje i zamućen vid;
• infekciju;
• traumu;
• zapušen suzni kanal;
• strabizam
• lenjo oko (ambliopija).

Pregledom se mogu ustanoviti i neka ozbiljnija oboljenja, kao što su katarakta, glaukom, oštećeni nervi ili krvni sudovi, abrazija rožnjače ili degeneracija makule.

Budite bez brige i ako rezultati pregleda ne budu savršeni – ordinacija Oko i zdravlje je tu da vas uputi i vodi ka rešavanju ovih problema.